Priča o internetu počinje u doba Hladnog rata, kada je Ministarstvo odbrane SAD tražilo način da stvori mrežu komunikacija koja bi mogla preživeti nuklearni napad. Iz ovog zahteva rodio se ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) 1969. godine. Ova prva računarska mreža povezivala je nekoliko univerziteta i istraživačkih institucija, omogućavajući razmenu podataka putem packet switching tehnologije.
ARPANET je postavio temelje za ono što će postati internet kakav danas poznajemo. Uveo je koncept decentralizovane mreže, gde podaci mogu putovati različitim rutama do svog odredišta, čineći sistem otpornim na prekide.
TCP/IP protokol i globalno umrežavanje
Ključni korak u evoluciji interneta bio je razvoj TCP/IP protokola (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) ranih 1980-ih. Ovaj standardizovani protokol omogućio je različitim mrežama da komuniciraju međusobno, stvarajući osnovu za globalnu mrežu mreža – internet.
Sa usvajanjem TCP/IP-a, internet je počeo da se širi izvan akademskih i vojnih krugova. Komercijalne mreže su se počele priključivati, a do kraja 1980-ih, internet je postao globalni fenomen, iako još uvek ograničen na relativno mali broj korisnika.
World Wide Web: Revolucija pristupačnosti
Pravu revoluciju u korišćenju interneta donelo je stvaranje World Wide Web-a 1989. godine od strane Tima Berners-Lee-a u CERN-u. Web je uveo koncept hiperlinkova i omogućio kreiranje web stranica, čineći internet pristupačnim i korisnim za širu javnost.
Pojava prvih web pregledača, poput Mosaica 1993. godine, a zatim i Netscape Navigatora, dodatno je popularizovala web. Ovo je označilo početak ere kada je internet počeo da ulazi u domove i kancelarije širom sveta, menjajući način na koji komuniciramo, radimo i pristupamo informacijama.
Doba dot-com buma i Web 1.0
Kasne 1990-e i rane 2000-te obeležio je takozvani dot-com bum. Ovo je bilo vreme kada su mnoge kompanije počele da uviđaju potencijal interneta za poslovanje. Web stranice su postale neophodnost za svaku ozbiljnu firmu, a e-commerce je počeo da menja lice maloprodaje.
Web 1.0, kako se ovaj period često naziva, karakterisao se uglavnom statičkim web stranicama. Sadržaj je bio kontrolisan od strane webmastera, a interakcija korisnika bila je ograničena. Uprkos tome, ovo je bio period ogromnog rasta i inovacija, koji je postavio temelje za budući razvoj interneta.
Web 2.0: Era interakcije i društvenih mreža
Sredinom 2000-ih, internet je ušao u novu fazu evolucije, poznatu kao Web 2.0. Ovu eru karakteriše pojava interaktivnih web aplikacija, korisničkog sadržaja i društvenih mreža. Platforme poput Facebooka, YouTubea i Wikipedije revolucionirale su način na koji ljudi koriste internet, pretvarajući ga iz pasivnog medija u interaktivno okruženje.
Web 2.0 je doneo demokratizaciju sadržaja. Svako je mogao postati kreator, deleći svoje misli, slike i video zapise sa globalnom publikom. Ovo je dovelo do eksplozije informacija i povezanosti, ali je takođe otvorilo pitanja privatnosti, dezinformacija i digitalnog identiteta.
Mobilna revolucija i sveprisutni internet
Paralelno sa razvojem Web 2.0, došlo je do revolucije u mobilnoj tehnologiji. Pojava pametnih telefona, posebno iPhone-a 2007. godine, drastično je promenila način na koji pristupamo internetu. Internet je postao sveprisutan, dostupan u svakom trenutku i na svakom mestu.
Ova mobilna revolucija dovela je do razvoja aplikacija koje su optimizovane za mobilne uređaje, stvarajući novo tržište i nove načine interakcije s digitalnim sadržajem. Koncept „mobile first“ postao je vodeći princip u dizajnu web stranica i aplikacija.
Internet stvari (IoT) i povezani svet
Kako je internet postajao sve prisutniji, počeo je da se širi izvan računara i mobilnih uređaja. Koncept Interneta stvari (IoT) počeo je da povezuje svakodnevne objekte na mrežu, od kućnih aparata do automobila i industrijskih mašina. Ovo je otvorilo nove mogućnosti za automatizaciju, prikupljanje podataka i poboljšanje efikasnosti u mnogim aspektima života i industrije.
IoT je doneo i nove izazove, posebno u pogledu sigurnosti i privatnosti. Kako sve više uređaja postaje povezano, raste i potencijal za zloupotrebe i hakovanje, stvarajući potrebu za novim pristupima u zaštiti podataka i mreža.
Web 3.0: Budućnost decentralizovanog interneta
Najnoviji trend u evoluciji interneta je koncept Web 3.0, koji obećava decentralizovani internet baziran na blockchain tehnologiji. Ova vizija interneta stavlja naglasak na privatnost korisnika, vlasništvo nad podacima i decentralizovane aplikacije (dApps).
Web 3.0 teži da reši neke od problema koji su se pojavili u eri Web 2.0, poput koncentracije moći u rukama velikih tehnoloških kompanija i zloupotrebe ličnih podataka. Koncepti poput decentralizovanih finansija (DeFi) i nezamenljivih tokena (NFT) su prvi primeri primene ove nove paradigme.
Neprekidna evolucija
Od svojih skromnih početaka kao vojne i akademske mreže, internet je evoluirao u složen ekosistem koji prožima gotovo svaki aspekt modernog života. Svaka faza ove evolucije donela je nove mogućnosti, ali i nove izazove.
Kako gledamo u budućnost, jasno je da će internet nastaviti da se razvija. Tehnologije poput veštačke inteligencije, proširene realnosti i kvantnog računarstva obećavaju da će dodatno transformisati način na koji koristimo i doživljavamo internet.
Ono što ostaje konstanta kroz sve ove promene je sposobnost interneta da povezuje ljude, ideje i informacije na globalnom nivou. Kako se krećemo ka budućnosti, izazov će biti kako iskoristiti pun potencijal ove tehnologije za dobrobit čovečanstva, istovremeno se suočavajući sa etičkim i društvenim pitanjima koje ona pokreće. Internet, kao i uvek, ostaje ogledalo našeg društva – u stalnoj evoluciji, puno izazova, ali i beskrajnih mogućnosti.
